Игра и осмех као лек

Вратићу вас мало у март месец када је све и почело. Одушевљене самим тим што ћемо играти, а посебно наградом и највише начином гласања, почињемо са увежбавањем кореографије. Главни тренер Александра била нам је све време пријатељ, али и неумољива када су се увежбавали неки озбиљнији делови кореографије.

Право узбуђење и неизвесност почињу са гласањем. Први пут многи од нас нису слали само свакодневне поруке типа Шта радиш, мрзим контролни, купила сам нове патике… и сл. Стално се проверавало и живело у страху колико процената имамо , да ли нас је неко престигао. Гласање се завршавало 5. Маја. Први смо. Колико смо само били срећни…. а онда изненадна одлука да се гласање продузи до 9. маја и … Ма само да се није умешао тај јутјубер ! Нисам љубоморна, верујте ми, али наша кореографија је мнооого боља. Има Бога! Иако трећи по пласману, добили смо позив да својом игром увеличамо затварање дечијих Олимпијских игара у Врању. И није неки град, али ми путујемо. И заслужили смо. А тамо …. дочек супер, добијамо мајице, сладолед, лопте и што је најбитније велики аплауз као потврду нашег труда. Поред свега, наставнице и директор воде нас у музеј и кућу Боре Станковића. Било је прелепо. Ветар се ту и тамо поигравао с нама доносећи сиве облаке, али нашу радост тада ништа није могло да помути.
Па ако чујете да се опет организује тако нешто, јавите, радо ћемо прихватити.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s